« ЛУБЕНИЦА-НОВО ОТКРИЋЕ! | Main | ЕВО И ЦРТЕЖА »
Једног дана
ја и тата смо разговарали о томе како ћу да добијем коментаре на блогу.
У једном тренутку видела сам сићушног попца! Скочила сам са столице и
вриснула углас: АААААААААААААААААААААААААА!!!!!!!!!!!!!!!!!! СКЛОНИ ГА !!!!! СКЛОНИ ГА
!!!!!!!!. Тај попац је био као мрвица хлеба а ја сам се уплашила као од неког огромног чудовишта!!!
Тата је попца узео у руку и однео га у траву нашег дворишта.
Попац је отишао код својих другара а ја сам одахнула и пошла у собу да напишем овај чланак!Hahahhhahaa........ti ko moja sestra...ona kad vidi mrava skace po kuci i vristi, a njena najbolja drugarica kad ugleda pauka klompom ga udara i vristi dok ga ne razmrlja po podu..uzas....jadan pauk....:)
Ura za tvog tatu sto je spasio popca..jeejj...:)
To se i meni desava kada vidim neku bubicu koja me ne moze ubiti,nego ja nju...Vristim iz sveg glasa, pa moja mama pomisli da me neko kolje... :(
Da to ,ipak,nije bio komadičak hleba,sirota mrvica,somun,hleb,kruh,pogača,proja,ražani,dijetetski,panja i tome sl?
« | Novembar 2008 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |